Поштовани читаоци. Позоришне новине од јануарског броја читате као додатак Вечерњих новости, листом који је од ове године медијски партнер Народног позоришта у Београду. Наше и ваше Позоришне новине су тако, уз најтиражнији дневни лист у Србији, постале најтиражније театарске новине у свету!

ЕДИП ЈЕ БИО КОД КУЋЕ

Представа „Цар Едип“, са великим успехом, изведена је 10, 11. и 12. октобра у Краљевском театру у Солуну, у оквиру догађаја под називом „Театарски сусрети: поглед Националног позоришта Северне Грчке на југоисточну Европу“. Поред Народног позоришта из Београда, своје представе су извели и Кипарска театарска организација, Национално позориште Северне Грчке и Државно позориште из Анкаре.
Јоргос Сарјанис, еминентни позоришни критичар, у листу TA NEA, 15. октобра 2008, написао је како се, чувши за модернистички приступ редитељке, на представу упутио сумњичав, али је одмах по почетку био пријатно изненађен „јер је госпођа Вида Огњеновић поставила једну поштену, беспрекорно чисту, густу представу, умесно ефектну и оправдану, а не по принципу 'како вам драго'. Изврсно водећи своје глумце, ни за тренутак није изгубила осећање праве мере“. наставак >>>

СЛИКЕ СВАКОДНЕВНИЦЕ

Народно позориште је своја врата ове сезоне широм отворило за гостујућа позоришта из земље и иностранства.
Наjпре су на Велику сцену (6.10) стигли гости из СНГ-а из Марибора, са интригантном драмом „Интимни портрет Фриде Кало“ Славенке Миловановић Прегељ у режији Иване Вујић, о мексичкој сликарки, једној од најзанимљивијих личности 20. века. Затим се Шабачко позориште (9.10) представило комедијом „Трка за временом“ Александра Поповића у режији Бојане Лазић, позабавивши се темом људске слободе и апсурдом свакодневног живљења у нашем времену. Чак две представе из зрењанинског позоришта „Тоша Јовановић“ нашле су се на сцени Народног позоришта. Прва, (10. октобра) трагикомедија „Херој нације“ Ивана М. Лалића бави се, између осталог, и терором масовних медија у људској свакодневици, лицемерјем у међуљудским и савременим друштвеним односима. Адаптацију и режију представе потписао је Егон Савин. наставак >>>

ПЕВАЊЕ СЕ УЧИ НА СЦЕНИ

„Вертер ми је био близак. У младости сам доживео љубав која је била слична његовој. Имао сам приближно исто година као он, двадесетак.“
После низа великих улога остварених у протекле две сезоне у Опери Народног позоришта, тенор Хон Ли наступио је у улози Вертера у истоименој Маснеовој опери – са изузетним успехом. Ретко се дешава да још у току извођења арије публика својим бурним аплаузом награди певача, као што се догодило овог пута. То представља још једну потврду да је признање које је недавно освојио у Београду на Међународном такмичењу музичке омладине отишло у праве руке. Хон Ли је до сада наступао у Немачкој и Бугарској. наставак >>>

Издавачка делатност Народног позоришта и ове године је заузимала значајно место на штанду Министарства културе, на Међународном сајму књига, где је 24. октобра промовисала и своја најновија издања, књиге „Бојан Ступица – великан театра“ Миленка Мисаиловића и „Позоришне критике и есеји“ Милана Грола (приредио Зоран Т. Јовановић), као и CD издања из едиције „Из ризнице Опере Народног позоришта“.
Р. П. Н

Александар Денић је, за неколико уметничких остварења у току прошле године, награђен престижним признањем - Великом наградом Србије за примењену уметност и дизајн, коју додељују Министарство културе и УЛУПУДС. Једна од награђених је и сценографија коју је радио за представу „Таленти и обожаваоци“ А. Н. Островског, у режији Славенка Салетовића, чија премијера је, да подсетимо, била почетком ове године на Великој сцени Народног позоришта.
Р. П. Н.

КОНЦЕРТ ЗАХВАЛНОСТИ

Влада Јапана је недавно, у склопу Конкурса за бесповратну помоћ, омогућила Народном позоришту да своје техничке капацитете обогати изузетно вредном и неопходном опремом, захваљујући којој су наш аудио и видео студио дигитализовани. У знак захвалности, Народно позориште ће вечерас на Великој сцени уприличити оперски Гала концерт на којем ће као солисти наступити Вера Мирановић, Јелена Влаховић, Душан Плазинић, Иван Томашев, Јадранка Јовановић, Јасмина Трумбеташ Петровић, Наташа Јовић Тривић, Никола Китановски, Сања Керкез, Софија Пижурица, Сузана Шуваковић Савић, Тамара Марковић, Гордана Томић, Драгана Радаковић, Миодраг Мика Јовановић, а под диригентском палицом Ђорђа Павловића, Зорице Митев Војновић, Ане Зоране Брајовић и Ђорђа Станковића.
Р. П. Н

У Народном позоришту, 7. октобра, почео је рад на представи „Птиче“ Стафана Валдемара Холма, познатог шведског савременог писца, редитеља и директора Краљевског драмског позоришта „Драматен”.
”Птиче” је драстична и апсурдна драма о томе колико су деца зависна од одраслих и до које мере, истовремено, могу бити угрожена од њих. То је комад о шокантном судару неколико неспојивих култура. Вагнерова сага о Нибелуншком прстену, Дизнијеве наизглед чедне бајке и бизарни случај Наташе Кампуш, киднаповане аустријске девојчице која је осам година провела закључана у једном подруму, доводе се у један заједнички простор, у коjeм истина није увек оно што јесте већ оно што се истином назива. Редитељ представе је Ања Суша, а глумачку екипу чине: Феђа Стојановић, Бранислав Трифуновић, Сена Ђоровић и Милена Ђорђевић. Премијера је планирана за прву половину децембра на Сцени „Раша Плаовић“.
Р. П. Н.

Недавно је објављена књига „Маренићев сценографски театар“ коју је приредио проф. др Радослав Лазић. Владимир Маренић, доајен српске сценографије, већи део свог радног века је провео у Народном позоришту и за то време је био, како сам каже „градитељ, сарадник, саучесник, психолог, критичар, полемичар, коредитељ, проналазач, енигматичар, мађионичар, маштар... а не само сликар, ликовни уметник и архитекта“. Књига, међу нажалост ретким које су посвећене овим значајним театарским уметницима, доноси разговоре приређивача са Маренићем, уметникове есеје и размишљања, белешке стручњака и колега, те богату театрографију аутора који се последњих година превасходно бави сликарством.
Ј. Стевановић

На Сцени „Раша Плаовић“ 19. октобра је наступио Београдски квартет харфи. На репертоару овог ансамбла, који је основан 1987, налазе се оригиналне композиције за четири харфе – разних епоха и стилова, као и аранжмани других популарних дела музичке литературе. Квартет наступа у саставу Љиљана Несторовска, Ивана Павловић, Дијана Сретеновић и Милена Станишић, а те вечери су на програму била дела Пахелбела, Бокеринија, Баха, Балакирјева, Шостаковича, Милорада Маринковића, Вангелиса...
В. К.

БАЛЕТ ЈЕ ИЗАБРАО МЕНЕ

Балет Народног позоришта је са великим успехом, 22. и 23. октобра, наступио на престижном Фестивалу „Димитриа“, који се по 43. пут одржава у Солуну. Солисти и ансамбл београдског Балета су на сцени новог Музичког позоришта – Thessaloniki Megaro Music Hall, извели антологијску представу Адолфа Адама „Жизела“, у кореографији чувеног руског уметника Леонида Лавровског. Београдски Балет је својим наступом одушевио грчку публику која је до последњег места испунила салу. Позив за учешће на овом Фестивалу је уследио после успешног наступа београдског Балета у Солуну,  у априлу ове године, са представама „Краљица Марго“ и „Јесење цвеће / Кавез“. наставак >>>

РАДУЈЕМ СЕ ПОЧЕТКУ РАДА НА „ДЕРВИШУ” 

„Не волим да улазим у рад са редитељем док немам потпуну „контролу над текстом”. И нема тог напора који нећу направити како бих материју савладала у што краћем року.“
Нови драматург Народног позоришта, Бранислава Илић, рођена је у Нишу где је и завршила Средњу глумачку школу у класи познате српске глумице Миме Вуковић Курић. Дипломирала је драматургију на Факултету драмских уметности у Београду, а тренутно је студент мастер академских студија на Интердисциплинарним студијама Универзитета уметности у Београду. Професионални рад у театру Бранислава је започела као глумица у Народном позоришту у Нишу, а од 1993. ради као драматург на представама. наставак >>>

ДИМИТРИЈЕ ПАРЛИЋ ИСТЕР ТЕАТРУ

У четвртак, 23. октобра, Удружење балетских уметника Србије уприличило је у Народном позоришту свечано уручење две престижне награде којима ово струковно удружење сваке године награђује најуспешније уметнике плеса.
Награду „Димитрије Парлић“, која се додељује за премијерно изведене оригиналне кореографије целовечерњих или једночиних балета, за целокупни кореографски опус или за изузетну уметничко-техничку интерпретацију – појединцу, групи или целом ансамблу, традиционално уручује члан породице нашег великог кореографа чије име носи Награда. Ове године, ту част је имала његова кћи, Биљана. Жири у саставу: Јелена Кајго, драматург и балетски критичар (председник жирија), Паша Мусић, репетитор балета, Марија Јанковић, балетски педагог, Соња Лапатанов, председник Удружења балетских уметника Србије, Исидора Станишић, кореограф – одлучио је да Награду „Димитрије Парлић“ ове године додели Истер театру, за кореографију представе „Три сестре“. наставак >>>

После дуге и тешке болести напустила нас је наша драга колегиница Миланка. Сви смо веровали да ће она победити опаку болест својим ведрим духом и веровањем у боље сутра. Напустила нас је кад смо се најмање надали. Остали смо без драге колегинице и вредног радника. Вечно ће нам остати у сећању.
Њене колегинице из вешераја

Члан Народног позоришта постао је 1993. Радио је на пословима одржавања система телекомуникација као и система за ПП заштиту у служби техничког одржавања. Како је увек био професионално радознао и пун жеље да нешто ново научи, прешао је на ново радно место у сектору технике, у служби тона, где је радио последњих неколико година. Памтићемо га као смиреног, ћутљивог и надасве доброг човека, омиљеног у колективу, као човека који је знао веома пажљиво да саслуша свачији проблем и да својим искреним саветом помогне. Ретки су такви људи!
Иза себе је оставио неутешну породицу, многобројне пријатеље и нас колеге који ћемо се тешко помирити са тужном чињеницом да га више нема.
Зоран Јанковић

Пише Јелица Стевановић
СРПСКА „УКРОЋЕНА ГОРОПАД” 

Као што је речено, представе које су поводом Стеријиних јубилеја премијерно изведене или том приликом обновљенe, из неког разлога су се на репертоару задржалe свега две сезоне. Током следеће три сезоне публика је имала прилике да на сцени Народног позоришта види само једно Стеријино дело – „Покондирену тикву“ у извођењу Драме СНП из Новог Сада, у режији Боре Ханауске.
Следећа премијера нашег комедиографа на Сцени на Тргу била је „Зла жена“, 10. јануара 1961, у режији Василија Поповића. Сценограф је био Лазар Возаревић, а сликар костима Надежда Првуловић. Графа Трифића је играо Божидар Дрнић, његову жену Султану Милена Дапчевић, „собну служавку“ Персиду су тумачиле Мила Станић и Милка Лукић, служитеља Стевана је играо Велимир Бошковић, Срету чизмара је бриљантно тумачио Северин Бијелић, а његову жену Пелу – Мирослава Бобић. наставак >>>

Пише Владимир Јовановић
ДЕСЕТ ГОСТОВАЊА У ЛОЗНИ

На Међународном фестивалу у Лозани, основаном 1956. године, београдска Опера је гостовала десет пута (између 1958. и 1974), презентирајући публици у позоришту Théâtre de Beaulieu најпознатије руске класичне опере 19. века, Маснеовог „Дон Кихота“, Гуноовог „Фауста“, оперска дела Сергеја Прокофјева и Станојла Рајичића, као и сценску кантату „Кармина бурана“ Карла Орфа, Вердијев „Реквијем“ и „Литургију“ Петра Чајковског.
Пред први долазак у Лозану, о нашој престоничкој Опери писале су швајцарске новине као о „трупи од великог угледа“ и сврставале је међу оне гостујуће оперске театре који чине „сам врх Фестивала“, предвиђајући да ће њена извођења „Бориса Годунова“ Модеста Мусоргског у инструментацији Николаја Римског-Корсакова, Бородиновог „Кнеза Игора“ и Маснеовог „Дон Кихота“, 4, 6. и 8. јуна, свакако допринети да у то време „Лозана доживљава велике дане“ („Тribune de Genéve“, Женева, 2. јун 1958). наставак >>>